Kada pomislimo na čaj, nekoga to asocira na Japan…Englesku, nekoga na Kinu, a neke od nas i na hladno, pa i toplo vreme…
Ovaj divni, aromatizovani napitak možete piti cele godine. Svrha nije ni važna, nego uživanje u šoljici čaja.
Kako kaže Williama Gladostonea:
Ako vam je hladno, čaj će vas ugrejati.
Ako vam je vruće, čaj će vas rashladiti.
Ako ste depresivni, čaj će vas razveseliti.
Ako ste uzbuđeni, čaj će vas smiriti.
Poreklo čaja
Poreklo čaja je obavijeno mitovima i legendama. Od kineskih careva do portugalskih princeza, istorija čaja je bogata koliko i njen ukus.
Smatra se da je čaj nastao pre 5000 godina u Kini.Tadašnja kolevka napredne civilizacije imala je cara – Shen Nunga, koji je iz zdravstvenih razloga zahtevao da se voda za piće prokuvava.
Kako je nastalo prvo svakodnevno uživanje u pijenju čaja
Japanskom budističkom monahu, Saichu, pripisano je uvođenje čaja u Japan (IX vek). Dok je studirao u Kini, Saich je otkrio čaj i doneo seme za uzgoj u svoj manastir.
Vremenom su i drugi monasi sledili primer, a uskoro su se na skrovitim manastirima pojavile i male plantaže čaja. Međutim, zbog izolacije ovih plantaža, popularnost čaja u Japanu nije procvetala sve do trinaestog veka.
Japanci su se zaljubili u piće i svrstali ga u svoju kulturu… i tako su nastale poznate japanske ceremonije ispijanja čaja koje, u poređenju sa tradicijom drugih naroda, imaju jednu sasvim drugu dimenziju.
Ceremonija čaj
Na samom početku, čaj je uzgajan uglavnom u vrtovima budističkih samostana.
A kako su ga pripremali?
Pripremali su ga tako da su se sveži listovi biljke usitnjavali u avanu, mešali sa šljivinim sirupom u čvrstu masu i potom, zajedno sa rižom, uvaljali i presovali u čvrsti kolačić, koji se mogao duže vremena čuvati. U željeno vreme, kolačići su se ubacivali u vodu sa dodacima ili bez njih.
Prvi zapisi o čaju
Prvi opis spremanja čaja sačinio je 780. godine kineski pesnik Lu Yii. On je opisao spremanje zelenog čaja. Razvio je i novu metodu, usitnjavanje listova biljke čaja do sitnoga praha, koji se kasnije koristio za spremanje ovog napitka.
Prvi pisani tragovi o zelenom čaju u Evropi ostvareni su tek 1610. godine, kada je tovar jednog broda dovezao u Evropu zeleni čaj.
Dolazak čaja u Evropu
Prvi kontakti sa zelenim čajem u Evropi ostvareni su u 13.i 14. veku, najverovatnije preko arapskih trgovaca, ali nisu sačuvani pisani tragovi.
Portugalci su prvi otkrili zadovoljstvo čaja – nakon što su misionari i trgovci koji žive u Aziji doneli čaj u svoju zemlju kao poklon.
Ipak, Holanđani su bili ti koji su uvideli komercijalni potencijal ovog izuzetnog lista. Čaj je brzo postao omiljen među višim klasama, jer je predstavljao skupo uživanje, koje niže klase nisu mogle sebi pripuštiti.
Kako se rodila ljubav prema čaju kod Engleza
Englezi nisu odmah težili ka čaju. Kafa je i dalje bila omiljeno piće u kafanama, koje su uglavnom posećivali muškarci.
Međutim, vremenom, čaj će se polako uvući i u opuštajuću atmosferu ženskih razgovora.
Godine 1657. otvorena je prva prodavnica čaja u Engleskoj, a vodio ju je Thomas Garravai.
Prodavnica je prodavala čaj koji su uvezli Holanđani i doprinela je njegovoj popularnosti u londonskim kafićima i prodavnicama.
Napitak je dobio još veći legitimitet kada se Charles II oženio Katarinom iz Braganze – portugalskom kraljicom, koja je bila izraziti ljubitelj čaja. Želeći da održe korak sa novom kraljicom, Britanci su ubrzo počeli da piju čaj (sve do dana današnjeg).
Ključni konkurent holanđanima, britansko trgovačko društvo – East India, uspostavio je svoje prvo uporište na Istoku, obezbeđujući fabriku čaja u Makau, ali i tada, cena čaja je bila i dalje visoka.
Čaj je i dalje bio rezervisan za elitu i aristokratske porodice koje su kupovale skupu posteljinu, fini porcelan i srebrni pribor, da bi skladištili i služili dragocenu robu – čaj!
Čajanke su postale uobičajene pojave i postajale su sve modernije u 19. veku.
Otkriće popodnevnog čaja pripisuje se Anna Russell, vojvotkinji od Bedforda. Vojvotkinja je često volela popodnevnu užinu, i shvatila je da uz lagani obrok kolača ili sendviča savršeno ide šoljica čaja.
Baš na taj način, rođen je popodnevni čaj.
Popodnevni caj
Od tada su se i žene, na neki način, zabavljale uz čaj, koji nije više bio privilegija muškog sveta.
Kako bi ga obezbedili i drugim građanima, Englezi su počeli čaj da uzgajaju u svojim kolonijama.
Bostonska čajanka
Svakako ne smemo zanemariti i zaboraviti čuvenu Bostonsku čajanku, koja prestavlja važan deo istorije čaja:
Ključni incident se odigrao u četvrtak, 16. decembra 1773. godine:
Bostonska čajanka je bo protest američkih kolonista protiv Velike Britanije, u kome su uništili veliki broj sanduka čaja, na brodovima u Bostonskoj luci. Narod je bio nezadovoljan ubiranjem velikog poreza na osnovne životne namirnice, kao što je čaj.
Tri nepoželjna engleska broda sa čajem, dovela su do nemira, pljačke i uništavanja Istočno-indijske kompanije.
Tako je zloglasna Bostonska čajanka zapalila iskru koja je izazvala Američki rat za nezavisnost…, a ostalo je istorija.
A danas…
Danas se i dalje praktikuju i cene različite ceremonije vezane za čaj. On je važan deo društvenih rituala širom sveta, što svedoči o jakoj vezi sa predacima, naročito u Japanu.
Danas ljudi širom sveta uživaju u svakodnevnom ispijanju raznolikih vrsta čaja, radi zdravlja i uživanja.
/CENTRALnews/
