Sokolski pokret bio je organizacija koja je bila stvorena radi razvoja fizičkog zdravlja i širenja nacionalne svijesti među slovenskim narodima. Naročito je bio popularan u Kraljevini Jugoslaviji. Centralna manifestacija sokolstva bio je slet. Termin slet izabran je zato što je na slovenskim jezicima značio grupisanje ptica u letu. Slet je predstavljao vrstu političkog ceremonijala, smještenog na sletištu, stadionu kvadratne osnove sa tribinama. Komunistička propaganda kasnije je preuzela ikonografiju i smisao sleta i preuredila ga sa svoje potrebe (Titova štafeta mladosti). Čitajući istorijske izvore, donosimo vam dio atmosfere sa Vidovdanskog spleta u Sarajevu 1934. godine koji je priredila Sokolska župa Sarajevo, povodom 25-godišnjice postojanja:
…Pucanjem prvog topa sa Žute tabije oglašen je početak svečanosti na sletištu i ceremonija paljenja zublje. U „Spomenici “isticalo se : „Na teritoriju sarajevske Sokolske župe za štafetu je vladalo toliko interesovanje da se nije moglo udovoljiti želji svih Sokola ni onda kada je određeno, da se trči u kratkim rastojanjima od 50 metara. Mladići su se otimali da im bude dozvoljeno da sačekaju i prihvate zublju.
Od Buloga do mokrog, u noći … zapaljeno je nebrojeno vatara koje su osvjetljavale put trkačima. Sokoli iz društva Pale dočekali su baklju u Mokrom; … starac sveštenik br. Simo Begović prihvatio zublju i u brzom lijetu predao je stareješini društva Pale.
Na Palama zublju zahvalnosti prihvatile su Sokolice. … Jedan nas ustavlja, Paljanin, i sav sretan kliče : „Moja će luča otići na Oslobodiočev grob!” … Dvojica trkača trčala su u Mokrom držeći zajedničku baklju, skoro zagrljeni, jer to je bio jedini način da i jedan i drugi učestvuju u štafeti.” (1) .
Zubljom zahvalnosti bilo je zapaljeno kandilo nad grobom kralja Petra Prvog Oslobodioca. Svečanost u Sarajevu je počela 2. juna 1934. u 19 časova, kada je zapaljen plamen na štafeti. Prvi nosilac štafete bio je Hajrudin Ćurić. Štafetu je nosilo 1.720 članova sokola. Na Oplencu štafetu je dočekao pukovnik Pavlović, zastupnik kralja Aleksandra, a kandilo je zapalio starešina Sokolske župe Mostar. (2)
Sokoli Čačka štafetu su dočekali 3.juna 1934. u Ovčar Banji. Po jedan član društva bio je raspoređen na svakom kilometru puta, a postojala je rezerva koja je trebala da ih zameni. Organizaciju su izvela društva iz Sarajeva, Užica i Čačka. (3)
Veliku podršku štafeti dala je Srpska pravoslavna crkva. (4)
Istorijski izvori:
- „Vidovdanski slet u Sarajevu 1934, Spomenica II deo”, 14,15,18,19, 23, 24;
- Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941.” , Čačak, 2006, str. 47;
- Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941.” , Čačak, 2006, str. 144;
- Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941.” , Čačak, 2006, str. 145;
